Abstract
Kombinovani drumsko-železnički transport se vrlo često smatra kao univerzalno rešenje za širok spektar problema vezanih za realizaciju transporta sve većih robnih tokova, saradnju drumskog i železničkog transporta, kao i rešavanje problema restruktuiranja nacionalnih železnica i njenog poslovanja, pre svega sa finansijskog aspekta. Međutim, ovakva očekivanja u praksi nisu u potpunosti ispunjenja, najviše gledano sa stanovišta donosioca odluka o politikama razvoja transporta. Mnogi smatraju da je osnovni razlog ovakvog stanja povezan sa organizacijom tržišta ove transportne tehnologije. Upravo ovaj rad ima za cilj da obradom stručne literature dopuni saznanja iz oblasti učesnika i njihove organizacije na tržištu usluga kombinovanog drumsko-železničkog transporta.